Znaš druže stari, uvik su ti štafetu nosila najbolja i najpametnija dica, ja nisan bija među takvima. Ja san volija zapalit cigaretu iza škole, picat školu i ić gledat utakmicu našeg Hajduka, i više su me ineresirale lipe cure nego knjiga.
Ja bi svake godine uvečer na tv-u gleda slet na stadionu Jna, i kad bi ti oni zadnji nosilac donija štafetu, ja bi se osjeća kada san ti je ja donija.štafetu.Ti bi se nasmija i poljubija zadnjeg nosioca štafete, i to je bija znak zajedništva svih 20 miliona Jugoslavena. Uvik ću pamtit tu štafetu 1980, najtužniju štafetu za svakog Jugoslavena. Ti si druže stari umra 4.5. 1980, 21 dan prije tog Dana mladosti 25.5. 1980.
Gleda sam dicu koja su po jugi nosila štafetu, niko se nije smija. Na licu grč , tuga, suze. Iman osjećaj ka da smo podsvjesno ćutili da su crni štakori izašli iz svoji rupa i spremaju zlo. Te godine 1980, neko drugi je primija štafetu umisto tebe, ali mene to više nije bilo to.
Nisan više ima osjećaj da ti cila Jugoslavija nosi štafetu.Nisan bija sritan kad ti lično tu štafetu nisi primija.Druže stari, 40 godina je prošlo od te tužne štafete, ali tuga je ostala ista. Gaze zlotvori tvoj lik i djelo , gaze NOB, gaze svaki trag jugoslavenstva, gaze i antifašizam, ali neće nas zatrt, to ti obećajen.
Tvoji pioniri su postali antifašisti, a ovi šta su prišli na crnu stranu, nisu nikad naši ni bili.To su ti oni koji komemoriraju bleiburg. Druže stari, sritan ti Dan mladosti.
Boli me kolino, iskrivljen san od išijasa, ali da triba i ovakav bi ti 50 kilometara nosija štafetu i preda ti je u ruke. SF/SN
Lea Mario Vujevic
Izvor: FB/globalno.info
